Kompanija "Intesa Leasing" ponudila je pravnim licima novi proizvod - finansiranje nekretnina na lizing. Putem lizinga može se finansirati isključivo kupovina objekata poslovne namene, a iznosi u kojima Inteza Lizing odobrava finansiranje zavise od kreditne sposobnosti privrednih subjekata, dok se rokovi otplate kreću do 10 godina, saopšteno je iz kompanije. Prva nekretnina koju je finansirala "Intesa Leasing" i prvi objekat koji je na ovaj način kupljen u Beogradu, jeste novi poslovni prostor kompanije SAT Media Group.- Finansirana nekretnina upravo je primer karakteristične situacije u kojoj prednosti lizinga dolaze do izražaja, a to je kupovina putem lizinga umesto rentiranja poslovnog prostora. Praktično, korisnik umesto troška mesečne rente plaća ratu lizinga i po isteku perioda finansiranja postaje vlasnik prostora - izjavio je predsednik izvršnog odbora kompanije "Intesa Leasing", Nebojša Janićijević.Pored jednostavne procedure apliciranja, korisnike ovog proizvoda "Intesa Leasing"- a očekuje i fleksibilan plan otplate koji može da uključi i rezidualnu vrednost nekretnine u vidu poslednje rate lizinga, a koja može biti isplaćena, odnosno reprogramirana po isteku perioda finansiranja, navode u kompaniji.

(Ovčar Banja) Nacrt plana detaljne regulacije Ovčar Banje je završen, i on bi uskoro trebalo da se nađe na sednici Gradskog veća, a zatim i pred odbornicima u Skupštini grada Čačka, objavio je "OzonPress" Nedostatak ovog dokumenta godinama je usporavao razvoj banje, koja je, turistički, potpuno neiskorišćen prostor, iako je stalno isticana kao velika razvojna šansa. Plan je izradio "Urbanprojekt", a njime je obuhvaćen prostor koji pripada gradu Čačku (deo Ovčar Banje pripada i opštini Lučani). Projektantima je posao olakšala činjenica da u samoj banji nije bilo divlje gradnje. - Osim banjskog turizma, koji je primaran, imamo i mogućnost razvoja verskog, planinskog i izletničkog turizma - kazala je Zorica Sretenović, rukovodilac izrade plana, za "OzonPress". Banja je ovim dokumentom podeljena na zone - turističku, sportsko-rekreativnu i deo koji je banjskog karaktera. - Najviše će biti izmenjen prostor na kome je sada škola. Ta lokacija predviđena je za banjske kapacitete. Zatim, lokacija na kojoj je sada objekat Zdravstvenog centra, predviđena je za dom zdravlja. Svi kapaciteti bi trebalo da imaju napajanje banjskom vodom, a hoteli će imati svoja kupališta i lečilišta - kazala je Sretenović za "OzonPress". Dugo najavljivani vizitorski centar, moći će da bude izgrađen na mestu gde je sada benzinska pumpa, jer je ova lokacija u turističkoj zoni. - Turistička zona ima lokacije za hotel visoke kategorije, turističke i sportsko-rekreativne sadržaje u otvorenim i zatvorenim objektima. U toj zoni moguće je graditi i pansione i hotele nižih kategorija, a planirano je da se tamo nađu i autobusko stajalište, punktovi pošte i banke. Većina sportsko-rekreativnih sadržaja na otvorenom treba da se razvija na lučanskoj strani - kazala je Sretenović.

(Oral Bajtok i Sava Čojčić) Opštinu Pećinci danas je posetila delegacija turske kompanije "Teknotes" na čelu sa predsednikom UO i vlasnikom kompanije Oralom Bajtokom. Oni su se sastali sa predsednikom opštine Pećinci Savom Čojčićem i njegovim saradnicima, kako bi razgovarali o ostvarivanju saradnje i investiranju u ovu opštinu. Tom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju između Opštine Pećinci i ove turske kompanije, vezano za izgradnju hidrocentrale na reci Savi između Obreža i Kupinova snage 98.7 megavata. - Ceremonija potpisivanja je početak naših aktivnosti u ovoj opštini, ali već je dosta posla urađeno. U celini smo analizirali različite aspekte – od zakona i propisa do poslovnih mogućnosti u Republici Srbiji i procenili da je Srbija stabilno područje za investiranje u odnosu na region. Na osnovu svega toga smo odlučili da investiramo ovde, a ovo je jedan od projekata za koje smo potpisali protokol. Preliminarni budžet za ovu investiviju je oko 300 mil EUR i uveren sam da ćemo imati svu potrebnu podršku od strane opštine tokom realizacije projekta – rekao je Oral Bajtok. Predsednik pećinačke opštine Sava Čojčić je rekao da će realizacijom ove investicije biti zaposleno 150 ljudi. - Da ne bude zabune, ovaj projekat ni na koji način neće narušiti prirodnu ravnotežu reke Save kod Kupinova i Obreža, jer se uklapa u zadate parametre odbrane od poplava, a podizanjem nivoa reke Save za 4,5 metra vraćamo Obedskoj bari stari sjaj i pospešujemo razvoj flore i faune – rekao je prvi čovek opštine Pećinci i dodao da će u izgradnju hidroelektrane biti implementirana najnovija tehnologija sa najvišim standardima zaštite životne sredine, u skladu sa zakonima i propisima Republike Srbije. Čojčić dodaje da ovaj projekat ima podršku Vlade Republike Srbije i da je u potpunosti ekonomski opravdan i tehnički izvodljiv, tako da je samo administrativno pitanje kada će se započeti sa njegovom realizacijom. Prema Memorandumu investitor se obavezuje da pri projektovanju i izgradnji hidrocentrale izgradi odgovarajuće prevodnice i obezbedi plovni put, a u skladu sa međunarodnim i srpskim propisima o plovnosti reke Save. Inače, "Teknotes" je lider u regionu u izgradnji industrijskih i tehnoloških kapaciteta, naftnih rafinerija, termo i hidroelektrana i ima projekte u 35 zemalja.

(Projekat amfiteatra) Arijom iz opere "Aida" Đuzepe Verdija u izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta, u subotu, 18. maja, biće otvoren dugo istraživani i rekonstruisani rimski amfiteatar aeheološkog nalazišta Viminacijum. Ovo je prva velika svečanost kojom će biti obeleženo 17 vekova od Milanskog edikta, kojim je Konstantin Veliki započeo eru slobodne hrišćanske veroispovesti. Arheolozi, arhitekte i građevinari u Starom Kostolcu vredno su radili na obnovi jedinog očuvanog rimskog amfiteatra od Pule prema jugu i istoku Evrope. Opera "Aida" biće izvedena pred oko 2.000 ljudi, na nekadašnjem borilištu gde su se nekada sukobljavali gladijatori, a hrišćani bacani zverima. Pre predstave, koja počinje u 20 časova, u Plavoj dvorani Viminacijuma biće otvorena reprezentativna izložba "Konstantin Veliki i Milanski edikt", objasnili su nam u Turističkoj organizaciji Srbije. To je prva od tri izložbe posvećene imperatoru sa naših prostora, koje će organizovati Narodni muzej. Na izložbi će biti predstavljeno oko 180 predmeta iz doba cara Konstantina Velikog i perioda pre i posle njegove vladavine, odnosno od prvog do četvrtog veka naše ere, koji se čuvaju u više muzeja u Srbiji. Posetioci će moći da vide, između ostalog, i Konstantinovu bistu nađenu u Nišu. (Radovi u Viminacijumu) Kako bi replika čuvenog borilišta bila što bolja, građevinari su zidine arene obnavljali tako što su kamen povezivali kopijom "rimskog maltera". On je dobijen tako što su istraživači u laboratoriji uspeli da, opsežnim analizama, odgonetnu šta je korišćeno umesto cementa. Potom su postavljali drvenu rešetkastu konstrukciju, vernu kopiju antičkog gledališta. Tribine za posetioce visoke su 12, a gosti u loži biće smešteni u kuli visine 15 metara. Izgled elipsaste arene, dugačke 55, a široke 45 metara, rekonstruisala je arhitekta Emilija Nikolić, na osnovu istraživanja arheologa Snežane Nikolić, Ivana Boganovića i Ljubomira Jeftovića. Proračune je radio inženjer Zoran Cekić, a drvene konstrukcije inženjer Krstan Laketić. Arena bi ukupno trebalo da ima 5.000 sedišta, a do subote će biti gotovo oko 1.000. Kako su za "eKapiju" objasnili u Arheološkom parku "Viminacijum", kako bude pristizao novac, tako će se i nastavljati obnova. Deo tribina koji će biti otvoren 18. maja finansiran je uglavnom sredstvima ministarstava kulture i finansija. Viminacijum je, u rimsko doba, bio prava evropska metropola. U originalnoj areni bilo je od 7.000 do 10.000 sedišta, što je tada bio ogroman broj. Originalne tribine bile su od hrastovine, a moderne su od – ariša. "Planule" ulaznice U TOS-u su za "eKapiju" objasnili da će se subotu u rimskom amfiteatru naći ukupno oko 2.000 ljudi. Na tribinama će biti smešteno nešto više od 1.000 posetilaca, dok će ostali sedeti na dodatnim mestima koja će biti postavljena oko bine. Ulaz na događaj je besplatan, ali su u TOS-u i lokalnim organizacijama delili ulaznice, kako bi mogli da kontrolišu broj posetilaca na drvenim tribinama i bezbednost skupa. U Turističkoj organizaciji Srbije kazali su nam da su njihove ulaznice već podeljene, jer je interesovanje bilo ogromno. Obnova viminacijumskog amfiteatra donela je i neka neočekivana otkrića – neobičan oltar na mestu VIP sale arene, kao i podzemne odaje ispod borilišta. Kako do Viminacijuma Nekadašnja prestonica rimske provincije Gornja Mezija i legijski logor, udaljena je 94 kilometara od Beograda. Ide se autoputem za Niš, a zatim isključuje kod Požarevca i nastavlja zaobilaznicom. Odatle možete pratiti oznake za Viminacijum. Alternativa je i smederevski put, do Velike Plane, i potom na put ka Požarevcu. M.S.

(Fasada hotela "Falkensteiner") Specijalizovati se u bilo kojoj oblasti je veoma bitno u poslovanju, a i trend u biznisu u vremenu ekonomske krize. Da će biti traženo, a i isplativo, usavršavati se u oblasti termoizolacije prepoznao je Predrag Maksimović još 1995. Danas je "Fermax" mnogobrojnim investitorima partner u oblasti termoizolacionih fasada i projekata energetski efikasne gradnje. Godišnje ova kompanija postavi 50.000-60.000 m2 fasade. - Sa skoro dve decenije iskustva u izvođenju i održavanju termoizolacionih fasada, kao i konsaltingu i primeni principa energetske efikasnosti u izgradnji, "Fermax" je jedan od lidera u zemlji i regionu. Fokusirani smo na potrebe i specifičnosti situacija svakog projekta i posvećeni da ispunimo i premašimo sve zahteve investitora iz različitih sektora - javnog, rezidencijalnog, korporativnog. Od kada sam preuzeo sektor građevinarstva u "Fermax"-u imao sam ideju da se specijalizujemo za neku delatnost. Sama ideja termoizolacije i utopljavanje zgrada dosta je bila nepoznata jer nije bila praksa da se grade objekti koji će imati termofasadu. Krenuli smo u posao sa 5-6 zaposlenih. Znali smo da treba mnogo da učimo i uvek smo bili odgovorni. Trudili smo se da što bolje savladamo teoriju kako bismo je primenili u praksi – kaže na početku razgovora za "eKapiju" Predrag Maksimović, direktor beogradske kompanije "Fermax". Investitor, koji je gradio veliki stambeni objekat na Banovom brdu, prvi im je pružio poverenje, a nakon toga usledili su i drugi značajni poslovi. - Iza svakog odličnog biznisa stoji odličan tim. Ljudi, njihove veštine, marljivost, znanje i iskustvo godinama su zaslužni za uspeh koji postižemo u tehničkoj pripremi i izvođenju, kao i u konsaltingu i konsultantskom nadzoru. Naše osnovne vrednosti su dobra organizacija, znanje, doslednost. Sarađujemo sa proizvođačima termoizolacionih materijala koji, osim kvaliteta, mogu da pruže i garancije, logističku podršku i tehničku podršku. Tehnologije se brzo menjaju, tako da nam je bitno da nam sve novine bude dostupne kako bismo proverili njihov efekat i ponudili investitorima – napominje Maksimović. (Predrag Maksimović) Kriza je od 2008. dosta pogodila građevinsku industriju, ali su opstale kompanije koje su uspele da se prilagode novim tržišnim uslovima. Naš sagovornik objašnjava kako je "Fermax" uspeo da se izbori sa izazovima krize: - Teško je poslovati danas zbog nelikvidnosti firmi, a država duguje dosta novca investitorima tako da i oni u tom krugu imaju problem sa servisiranje obaveza prema nama. Novi uslovi na tržištu, a pre svega, nekonstantnost obimnog posla, naterala nas je da se reorganizujemo. "Fermax" je 2007. imao 50 zaposlenih, a sada imamo oko 30 ljudi u našim redovima. Smanjili smo broj zaposlenih, ali smo povećali broj inženjera koji su nosioci znanja i kontrole procesa izrade fasade. Fokusirali smo se na saradnju sa malim podizvođačima, tako da imamo na raspolaganju i do 200 obučenih izvršioca, ukoliko obim projekta to zahteva. Maksimović ističe da je "Fermax" sertifikovani izvođač termoizolacionih fasada. To znači da se radovi izvode na adekvatan način kako je predvideo proizvođač, što omogućava "Fermax"-u da po završetku radova, u saradnji sa proizvođačem materijala izdaje garancije na izvedene radove. U mnogobrojne izvedene projekte "Fermax" je upisao i fasadu hotela "Falkensteiner". - Fasada novobeogradskog hotela je nedavno završen projekat. Objekat je veoma specifičan zbog povijenih površina fasada, koje je izuzetno teško napraviti u sistemu termoizolacione fasade, pri čemu su ove povijene površine morale da se uklapaju sa mnoštvom malih otvora. Poseban izazov je bilo odgovoriti želji projektanta da se fasada sastoji iz mnogo malih nepravilnih polja različitih boja. U ovoj kompaniji se posebno ponose završenim poslom u "Fashion Park Outlet Centru" u Inđiji. - "Fermax" je bio angažovan za usluge konsaltinga i nadzora u autlet centru u Inđiji. Posao je bio dosta obiman, tako da je investitor tražio da mi vodimo kontrolu. Na tom objektu smo radili pripremu tehnologije za izradu fasade, rešavanje konkretnih zadataka na projektu, pomoć pri projektovanju, a posle toga i nadzor izvođenja radova. Sve nam se češće investitori obraćaju za takvu vrstu usluge, tako da mislim da ćemo ubuduće to raditi u istoj meri kao i izvođenje radova – navodi direktor "Fermax"-a. (Fasada "Fashion Park Outlet Centra" u Inđiji) Fokus na energetski efikasnim objektima Od 30. septembra 2012. počela je primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, koji su u skladu sa regulativom EU. Principi energetski efikasne gradnje postali su tako uslov za izgradnju novih i adaptaciju i rekonstrukciju već izgrađenih objekata u Srbiji. "Fermax" predlaže i izvodi odgovarajuća rešenja termoizolacionih fasada koje zadovoljavaju i najstrože evropske norme energetski efikasne gradnje. - Naš tim inženjera, projektanata i izvođača odlično poznaje novu regulativu, budući da već godinama primenjuje najnovija znanja, materijale i opremu, koji se koriste u zemljama EU. Učestvovali smo na projektima Svetske banke, a reč je o poboljšanju energetske efikasnosti javnih zgrada, škola, bolnica i objekata socijalne zaštite. To je bio obiman posao sa dosta izazova. Za tri meseca pokrili smo fasadom oko 22.000 m2 na 17 objekata u deset gradova Srbije. Kompanija "Fermax" je dobitnik "Brand Leader Award" za primenu savremenih materijala i novih tehnologija u energetskoj efikasnost, koju je u martu ove godine dodelio "Mass Media International" i stručni kolegijum 10. regionalne konferencije o bezbednom i profitabilnom investiranju u energetiku "Balkan-novi evropski izvor energije". Direktor "Fermax"-a kaže da ove godine očekuju nove tendere Svetske banke za poslove poboljšanja energetske efikasnosti u zgradarstvu. - Sprema se veliki nacionalni projekat iz oblasti energetske efikasnosti, gde vidimo naše učešće – kaže sagovornik "eKapije" i dodaje da se nakon postavljanja adekvatne fasade, stolarije i izolacije krova, ostvari ušteda između 40 i 60%, a vreme vraćanja investicije je između 6 i 10 godina u zavisnosti od oblika i namene objekta. S.O.

(Projekat budućeg objekta) Otvaranje šoping centar u Rajićevoj ulici u centru Beograda planirano je za 2015. godinu. Bar su tako objavili investitori, a i potvrdili za naš portal. Međutim, informaciju o samom početku radova dugonajavljivanog poslovnog kompleksa, vrednog 100 mil EUR, u starom delu prestonice nismo dobili. - Kompanija ABD d.o.o. u Rajićevoj ulici gradi moderni kompleks prema najvišim svetskim standardima. U prvoj fazi biće izgrađen tržni centar sa podzemnom garažom, dok će u drugoj fazi biti izgrađen hotel. ABD kontinuirano sarađuje sa svim nadležnim institucijama i posluje u skladu sa dobijenim dozvolama, važećim procedurama i zakonima Srbije – rekli su "eKapiji" u kompaniji ABD, koju su osnovali izraelski "Ashtrom Group" i beogradski "Avital". Kako su nam rekli u ABD-u, lizing partner kompanije već vodi pregovore sa domaćim i internacionalnim brendovima, koji će se naći u šoping centru "Rajićeva". Predviđeno je da će šoping centar imati šest spratova prostora za iznajmljivanje sa više od 80 lokala ukupne površine 15.300 m2 i tri podzemna nivoa za parkiranje sa oko 500 parking mesta. Investitori najavljuju da će ovaj projekat na srpsko tržište doneti maloprodajne trgovine koje još nisu prisutne ili pak nove koncepte postojećih trgovina. Osim modnih brendova, u sklopu šoping mola naći će se prodavnice kozmetike kao i kozmetički saloni. Područje starog Beograda, čuveno po brojnim kafićima i restoranima, biće dodatno obogaćeno zabavnom komponentom šoping centra "Rajićeva". Mol će imati nekoliko pažljivo odabranih kafića i restorana, koji će postojeću ponudu učiniti raznolikom, kao i velnes. Restorani i kafići su predviđeni na svim nivoima, a najviše na trećem spratu odakle će se pružati pogled na stari deo grada. Odgovarjući na potrebe, ne samo posetilaca koji će dolaziti iz drugih krajeva grada, već i onih koji žive u neposrednoj blizini Rajićeve, tržni centar će imati supermarket, razne servisne jedinice i druge elemente neophodne za udobnost svakodnevnog života, kao što su kućna elektronika, stvari za sport i odmor, dekoracije za kuću, kancelarijski pribor i oprema, apoteke, banke, mobilni operateri, itd. Hotelski deo predviđen je na strani ka Uzun Mirkovoj i Pariskoj ulici. Kako je najavljeno, hotel će imati oko 240 soba i apartmana i sve ono što je potrebno da bi zasluži pet zvezdica. U kompleks će ulaz biti moguć sa sve četiri strane, a na prostoru ka Knez Mihailovoj ulici biće izgrađen mali trg, tako da će se utopiti u šetačku zonu. Čekajući Rajićevu Rokovi početkа i zаvršetkа grаdnje nа plаcu veličine oko hektаrа, između Uzun Mirkove, Tаdeušа Košćuškа i Knez Mihаilove, odlаgаni su nekoliko putа od 2003. godine, kаdа je odаtle izmeštenа okretnicа trolejbusа. Nerešeni imovinski odnosi nа plаcu, аrheološkа istrаživаnjа, problemi oko finаnsirаnjа projektа nаvođeni su kаo glаvne kočnice. Početak izgradnje u Rajićevoj iz ABD firme su najavljivali još za januar 2011. godine. Koliko se čekа nа novo zdаnje nаjbolje ilustruje podаtаk dа je konkurs zа аrhitektonsko-urbаnističko rešenje hotelsko-poslovnog centrа u Rаjićevoj rаspisаn još pre 14 godinа. Prvu nаgrаdu tаdа su osvojile аrhitekte Milаn i Vlаdimir Lojаnicа. Vladimir Lojanica je rekao za "eKapiju" da nema konkretne podatke o početku radova, ali da očekuje da će kao projektant zdanja u Rajićevoj biti uključen u izgradnju kompleksa. S.O.

(Budući izgled kompleksa) Uživanje u predsedničkom apartmanu sa pogledom na Mogren, do kojeg se spuštate – panoramskim liftom. Plivanje, lagana šetnja uz kamene stepenice, i za kraj kafa na terasi sa koje puca pogled na Budvu. Za tmurne dane, spa centar, bazen i šetnja kroz mediteranske ulice "Mogren grada". Na padinama brda Spas iznad Budve, "Atlas grupa" planira izgradnju hotelskog kompleksa sa apartmanima, od oko 36.000 kvadrata. Ovaj projekat predstavili su pre nekoliko dana i na budvanskom Festivalu investicija i nekretnina (FREI). Idejno rešenje "Mogren grada" izradio je tim beogradske "Dizajn arhitekture" (D/A) - Jugoslav Janjić, Vera Živanović, Petar Stjelja, Nebojša Jeremić, Igor Zajmi i Miloš Milosavljević. (Pogled s mora) Ekskluzivni kompleks, prema rečima autora projekta, trebalo da napravi ravnotežu između moderne Budve i "pomalo ahitektonski usamljenog Starog grada". Jugoslav Janjić objašnjava za "eKapiju" da je čitav projekat tako osmišljen da se napravi ekskluzivan kompleks, bez narušavanja prirodnog okruženja. - Lokacija "Mogren grada" je u obliku latiničnog slova "V". Na zapadnoj strani projektovan je hotel, sa pratećim kondo hotelom. Na istočnoj strani, prema staroj Budvi, biće smešteni apartmani. Centralnu poziciju, zauzima "palata", koja ima pogled ka otvorenom moru, staroj Budvi i plaži Mogren. (Mediteranski gradić, iz drugog ugla) Pristupne saobraćajnice su sa severne strane, iz pravca Jadranske magistrale. Pun komfor gostima obezbeđuje podzemna garaža, koja je direktno povezana sa većinom objekata u turističkom kompleksu. Stepenište, koje je u sklopu gradske utvrde, povezuje "Mogren grad" sa šetalištem uz more, gradskim plažama i starom Budvom. Panoramski liftovi vode od hotelske terase do plaže. Na najvišem nivou hotela u "Mogren gradu" biće smešten - predsednički apartman. Na nivou pristupne ulice je lobi, recepcija i terasa-vidikovac ispred hotela, a ispod recepcije je restoran sa terasom. Donje nivoe zauzimaju sobe, orjentisane prema plaži Mogren. Na najnižoj etaži je hotelski spa centar, sa otvorenim i zatvorenim bazenom, i on je "ugrađen" u kamenu utvrdu. (Lokacija na brdu Spas) Apartmani će biti različitih veličina i organizovani u celine. Ovaj turistički mini-grad imaće sve ono što vam je potrebno za uživanje: restorane, galerije, prodavnice sa rukotvorinama i lokalnim proizvodima (koje će biti raspoređeni uz ulice), terase, vidikovce i pijacete na kojima ce naći mesto muzicari, slikari ili predstave na otvorenom. Na nedavno završenom Festivalu investicija i nekretnina, ocenjeno je da su za dalji razvoj budvanskog turizma neophodni hoteli visoke kategorije. Predstavnici opštine Budva su istakli da očekuju da bi "Mogren grad" mogao da unapredi nivo turističke ponude, prvenstveno u oblasti luksuznih odmora. Idejno rešenje "Dizajn arhitekture" odabrano je na međunarodnom konkursu, u kokurenciji 11 projekata. (Etaže "Mogren grada") Govoreći o tome zašto je "Mogren grad" specifičan, arhitekta Jugoslav Janjić objašnjava da je komercijalizacija okoline starih gradova prirodan proces svuda u svetu. - Aktuelna izgradnja, koja je koncentrisana u novoj istočnoj Budvi, pretežno je modernog karaktera. Neminovnim povećajem modernih delova, pa samim tim i ukupne velične gradova menja se odnos staroga i novoga u korist novog. Tako je Stara Budva pomalo "usamljena". Smatramo da joj je potrebno dati društvo - gornji grad-utvrdu i zaštitu, uz proširenje zone tradicionalnog ambijenta i sadržaja mediteranskog grada. Budvanska rivijera sa nestrpljenjem očekuje sledeći korak "Atlas grupe" i vesti o tome – kada bi kompleks mogao biti izgrađen. M.S.

Kompanija "Yu Kanbera" nedavno je otvorila još jedno predstavništvo i to u Vranju, kako bi proizvođači koji se nalaze na jugu Srbije imali lager što bliže svojim radionicama. Osim novog predstavništva u Vranju, jagodinska firma ima još pet poslovnih jedinica u Beogradu, Nišu, Loznici, Leskovcu i Kraljevu, a centralni magacin je smešten u poslovnom prostoru od 3000 m2 u Jagodini. Ovlašćeni uvoznici i distributeri za proizvode raznih marki koji se bave proizvodnjom repromaterijala za stolariju, a od koji su najznačajni grčki "Elvial", poljski "Dobroplast", "Stublina" iz Mladenovca, nemački "Stadur" i "Isoleader". Tradicija distributivne kuće duga je preko 15 godina, a 2004. godine "Yu Kanbera" je uvodi svoj proizvodni program koji obuhvata aluminijumsku i PVC stolariju koji je iskljucivo izvozno orjentisan. Proizvodnja se izvodi na "Elumatec"-ovim mašinama, a koristi materijale renomiranih proizvođača aluminijuma grčkog "Elviala" i "Alumila", kao i nemačkog proizvođača "Schuco" od kojeg jagodinska firma nabavlja i PVC program. Pored domaćeg, proizvodi kompanije "YU Kanbera" su zastupljeni i na inostranim tržištima. - Izvozimo na francusko, švajcarsko, švedsko i austrijsko tržište, a godišnji izvoz je 1.500.000 EUR. Za sada imamo predstavništva u Malmeu i Parizu, a planiramo da otvarimo i predstavništva u glavnim gradovima Švajcarske, Italije, Nemačke, Austrije, Španije, Holandije – kaže za "eKapiju" Milovan Vidojević, direktor "Yu Kanbere". Ova jagodinska firma dobitnik je i mnogobrojnih domaćih, ali i međunarodnih priznanja. Među nagradama Vidojević izdvaja medunarodno priznanje "Zlatna zvezda za kvalitet" koja im je uručena 10. oktobra 2005. godine na konvenciji za kvalitet poslovanja u organizaciji Business Initiative Directions - BID. - Naša firma je nagrađena za izvanredno angažovanje za kvalitet i poslovnost u domenu satisfakcije kupaca, rukovođenja, inovacije i prestiža, što je utvrđeno po QC 100 TQM (Total Quality Management Model) modelu. Na konvenciji su bile prisutne firme iz 49 zemalja sveta, a "Yu Kanbera" je bila jedina firma iz Srbije i Crne Gore – ističe Vidojević. Trenutno kompanija "Yu Kanbera" radi na projektima za francusko, švajcarsko i švedsko tržište, dok se za tržišta Austrije i Rusije projekti nalaze u fazi pripreme. - Planiramo da se i dalje širimo ka zapadnoevropskom tržištu, a nadamo se da ćemo u najskorijoj budućnosti ostvariti saradnju sa firmama u Rusiji – najavljuje za "eKapiju" Milovan Vidojević.

Ministarstvo finansija priprema izmene i dopune zakona o porezu na imovinu, da bi obezbedilo finansiranje lokalne samouprave, pošto se od 1. januara 2014. ukida naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, najavila je danas specijalna savetnica u Ministarstvu finansija Milica Bisić. Učestvujući na okruglom stolu "Ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta", u organizaciji Srpske asocijacija menadžera, Bisić je rekla da naknade za korišćenje građevinskog zemljištra nisu dobro poresko rešenje, a posebno što se njihova visina višestruko razlikuje od opštine do opštine. - Ključne promene u izmenama tog zakona odnose se ne utrvrđivanje osnovice poreza na imovinu, a to će na lokalu biti tržišna vrednost zemljišta, koja će se utvrđivati na osnovu procene lokalne samouprave - najavila je Bisić. Opštine će imati obavezu da jednom godišnje objave tržišnu vrednost zemljišta po zonama na svojoj teritoriji, i na osnovu toga će pravna lica sama obračunavati i plaćati porez na imovinu, objasnila je Bisić. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, Bisić je rekla da će i za tu kategoriju imovine biti primenjen koncept tržišne vrednosti zemljišta što do sada nije bio slučaj, napominjući da će opštine u Vojvodini imati veće prihode od primene novog zakona o porezu na imovinu, nego do sada. Kada su u pitanju fabričke hale i druga imovina pravnih lica, osnovica za porez na imovinu biće tžišna vrednost zemljišta uvećana za knjigovodstvenu vrednost te hale, zgrade, magacina. Bisić je predočila da kada na snagu stupe izmene i dopune zakona o porezu na imovinu, lokalne samouprave biće u obavezi da jednom godišnje javno objave tržišnu vrednost zemljišta po zonama u opštini, a ako to ne učine na vreme primenjivaće se knjigovodstvena vrednost zemljišta kao osnovica za porez. Da bi se kompenzovo gubitak od naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja se ukida od 1. januara 2014. godine, osnovica za plaćanje poreza na imovinu morala bi da bude dvostruko veća nego ove godine, procenila je Bisić. Detalje diskusije sa okruglog stola pogledajte ovde.

Da je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta prevaziđen, ekonomski neefikasan i nepravedan instrument "ubiranja" prihoda slažu se i država, i stručnjaci, i privreda, a i lokalne samouprave. Međutim, nisu svi saglasni da je veći porez na imovinu preduzeća, što je predvidelo Ministarstvo finansija izmenama Zakona o porezu na imovinu, najbolja zamena te "dažbine". Lokalne samouprave nisu sigurne da će im nove mere koje predviđa država nadoknaditi eventualni gubitak prihoda od oko 15 milijardi dinara godišnje, dok su privrednici uvereni da će plaćati više. Na juče održanom okruglom stolu "Ukidanjem naknade za korišćenje građevinskog zemljišta do boljeg poslovnog okruženja" u hotelu "Metropol" u organizacijI Srpske asocijacije menadžera (SAM) okvir diskusije bila je publikacija koju je SAM pripremio u saradnji sa Centrom za liberalno-demokratske studije (CLDS), kao i najave izmene dosadašnjih zakonskih rešenja. Autor studije prof. dr Boško Mijatović je ukazao da je svojinskim promenama na zemljištu, ova naknada izgubila razlog postojanja. - Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je izgubila smisao privatizacijom parcela i nestankom društvene svojine. Naplata ove dažbine nema smisla u sistemu sa novim okolnostima, pošto nije logično naplaćivati naknadu od privatnog vlasnika zemljišta ili od zakupca državnog zemljišta koji već plaća zakupninu, a tim pre što postoji porez na imovinu koji takođe tereti zemljište. Mijatović je izneo druge mnogobrojne razloge za ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i istakao da je prednost ove "dažbine" veliki prihod opštinama. - Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne donosi veliki prihod državi, ali je važan izvor prihoda nekih lokalnih zajednica koje samostalno odlučuju o visini rente. Učešće ove naknade se kreće od 5 do 10% u ukupnim prihodima – ukazao je autor studije. Takođe, studijom su predviđena i neka od mogućih rešenja koja bi lokalnim zajednicima donele kompenzaciju prihoda nakon ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. - Jedna od realnih mogućnosti je uvođenje iste ili slične dažbine pod drugim imenom kao što je komunalna naknada, međutim, rešio bi se problem imena ali bi ostali drugi problemi. Drugo rešenje je jačanje pravednosti poreza na imovinu uz procenu fer vrednosti pojedinačne imovine. Kao najrealnija metoda kompenzacije prihoda za lokalne zajednice je reforma finansija lokalne samouprave – naveo je Mijatović. Pošto ubiranje ove naknade važi do 1. januara 2014. Ministarstvo finansija priprema izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu, kako bi obezbedilo finansiranje lokalne samouprave. Učestvujući na okruglom stolu Milica Bisić, savetnica u Ministarstvu finansija i privrede, rekla je da naknade za korišćenje građevinskog zemljištra nisu dobro poresko rešenje, a posebno što se njihova visina višestruko razlikuje od opštine do opštine. - Ključne promene u izmenama tog zakona odnose se ne utrvrđivanje osnovice poreza na imovinu, a to će na lokalu biti tržišna vrednost zemljišta, koja će se utvrđivati na osnovu procene lokalne samouprave - najavila je Bisić. Opštine će imati obavezu da jednom godišnje objave tržišnu vrednost zemljišta po zonama na svojoj teritoriji, i na osnovu toga će pravna lica sama obračunavati i plaćati porez na imovinu, objasnila je Bisić. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, Bisić je rekla da će i za tu kategoriju imovine biti primenjen koncept tržišne vrednosti zemljišta što do sada nije bio slučaj, napominjući da će opštine u Vojvodini imati veće prihode od primene novog zakona o porezu na imovinu, nego do sada. Kada su u pitanju fabričke hale i druga imovina pravnih lica, osnovica za porez na imovinu biće tžišna vrednost zemljišta uvećana za knjigovodstvenu vrednost te hale, zgrade, magacina. Bisić je predočila da će, kada na snagu stupe izmene i dopune zakona o porezu na imovinu, lokalne samouprave biti u obavezi da jednom godišnje javno objave tržišnu vrednost zemljišta po zonama u opštini, a ako to ne učine na vreme primenjivaće se knjigovodstvena vrednost zemljišta kao osnovica za porez. Da bi se kompenzovo gubitak od naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja se ukida od 1. januara 2014. godine, osnovica za plaćanje poreza na imovinu morala bi da bude dvostruko veća nego ove godine, procenila je Bisić. Lokalne samouprave nezadovoljne rešenjem ministarstva Iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) upozoravaju da su opštine ostale bez parafiskalnih naknada, dela poreza na zarade, a dobile su nove nadležnosti. Zadužene su za održavanje regionalnih puteva, vaspitačicama u vrtićima su povećane zarade, a i njima na "pleća" pada sve veći deo troškova domova zdravlja.Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin i Stalne konferencije gradova i opština, predlaže da se uvede komunalna naknada, u okviru poreza na imovinu, čiji bi se iznos utvrđivao na osnovu stvarnih troškova komunalnih usluga. - Paraćin ima 33 sela u kojima nema parkova i ne možemo mi da od poreza na imovinu, koji plaćaju svi, da finansiramo parkove u gradu - kaže Paunović. - Potrebna su sredstva za komunalne usluge koje nemaju krajnjeg korisnika, a to je zaprašivanje komaraca, javno osvetljenje, održavanje zelenila. On bi trebalo da bude u visini sredstava koje opštine troše za te namene i da bude dobrovoljan. Ako neko neće da zaprašuje komrace i ne želi parkove, i ne mora. Privreda strepi od novih troškova Dušan Vasiljević iz USAID-a je rekao da je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta u proteklim godinama iznosila i do 80% svih dažbina pravnih lica, a naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je povećana 54% u periodu od 2008. do 2010 . godine, i to u vreme najveće ekonomske krize. - Za privredu nije dovoljno da se ta naknada samo ukine, već treba smanjiti zahteve za novim porezima na lokalu, jer bi se tada čitav proces vratio na početak- smatra on. Generalni direktor "Metalca" iz Gornjeg Milanovca, Petrašin Jakovljević, rekao je da nije siguran da će privreda sutra plaćati manji porez na imovinu, kada novi zakon o porezu na imovinu stupi na snagu. - Privrednik koji je redovno izmirivao obaveze prema državi ubuduće će plaćati i više, a oni koji to nisu činili i dalje neće plaćati ništa. Od dosadašnjih oslobađanja nismo osetili ni dinara koristi – istakao je Jakovljević. Direktor "Metalca" tvrdi da privreda nije osetila nikakav boljitak od ukidanja parafiskalnih nameta i ograničavanja pojedinih naknada i taksi, jer su opštine uglavnom iskoristile zakonsku mogućnost i uskladile cene ovih dažbina prema maksimalno propisanim iznosima. Tako da će prema njegovom mišljenju ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njeno pripajanje porezu na imovinu za privrednike značiti samo jedno – veće izdvajanje prema državi. S.O.